“Певајте! Јер ћутим да сад тек живим, макар можда умирем. Ваша ми песма враћа светлост ока. ” Кроз ове последње стихове нам писац-лирски субјекат дочарава да осећа слободу, да ће једном и она доћи као и освета, као и нови живот. Генерално ову поему није било тешко схватити, али је било јако тешко замислити написане строфе.
Жалосно је све то шта су људи због друге националности, вере или неког другог мотива убијали себи јако сличне. Лирском субјекту су ископали очи, али на крају се види да заправо он није слеп него они који су криви за то-усташе, расисти и остали злочинци. Таквих је било и пре Другог светског рата, као што их има и сада.
Да се вратим у Хитлерово време, Олимпијске игре 1936.године одржане у Берлину. Џеси Овенс је Амерички атлетичар, био четвороструки олимпијски шампион на тим играма и обичај је био да се Хитлер упозна са олимпијским шампионима јер су игре одржане у Немачкој. Али, наравно то се није десило, Хитлер као ни многи други нису имали поштовања ни да се рукују. Заправо, то су му радили и у његовој родној земљи чувеним великим САД и пре игара. Сви људи око њега су га малтретирали и гледали преко очију, чинили разна недела и били грозни само јер је његова кожа била друге боје. Тако је било током целог његовог живота као и живота многих других људи сличних њему.
Недужни јер су рођени у тој кожи, црнци су трпели много злочина, које трпе и дан данас. Пре пар дана се десило да су на америчким улицама полицајци згазили део тела човека црне пути, а колено му дрзали на врату и гусили га. На крају, тај човек, Џорџ Флојд је умро на путу до болнице.
После свега, у глави ми се поставља питање одакле су сви ти људи задобили право да муче и убијају било кога. Такви заправо нису људи и треба да размисле мало пре него што учине тако нешто. Мени је незамисливо да неко кога може да мрзи због било чега, а камо ли јер је другачији. Гледам све истим очима само оне најближе највише волим. Али, где је љубав у њиховом срцу, како их не боли душа, ако је имају?! Такође, питање оправдања је сувишно, не постоји то. Бар не би смело…