Шампиони најбоље знају колико је труда, проливеног зноја и одрицања потребно да се постигне успех. У спорту се успех мери медаљама, победничким постољима, а Новаку Станићу, шампиону којим се поноси Спортска гимназија, медаље су блистави сувенир који редовно доноси са практично сваког такмичења на коме наступи.
Награде од племенитог метала освојене у националним првенствима се више и не броје.
Медаље које је на међународним борилиштима ковао показале су свима који прате теквондо да се појавио још један блистави ас у спорту који је у Србији све популарнији.
Новак Станић је као полетарац још 2013. у немачком граду Синделфингену наговестио да ће његова будућност у теквондоу бити светла.
Ипак, мало је било тада оних који су били сигурни да ће то светско пионирско злато бити почетак једног трофејног спортског пута. Веровао је у то, извесно, Нолетов тренер Пеђа Ковачић који га је учио теквондоу још пре но што је Новак сео у ђачку клупу.
Веровао је и Новак да ће труд, напоран тренинг, проливени зној, уз Богом дани таленат и љубав према овом борилачком спорту, бити вредност која ће донети успех.
Из вере и труда стигли су велики успеси, најпре јуниорски, а прошле године и највећи – медаље у сениорској конкуренцији.
О једном сениорском злату, освојеном на престижном Софиа опену у марту прошле године, смо већ писали. Био је то тада прави подвиг.
А шта тек рећи за успех на Европском сениорском првенству у Сарајеву у децембру прошле године.
Наш другар Новак је са 17 година освојио сребрну медаљу у конкуренцији сениора! Као најмлађи у историји српског теквондоа коме је то пошло за руком.
Какав је био развој меча за титулу, могао је и до злата. Недостајали су делићи секунде да медаља буде најсјајнија. Али је и овај резултат Новака Станића, ученика трећег разреда Спортске гимназије, па мало је рећи, невероватан. И остварен у јединственим околностима.
Глобална здравствена криза је прошле године паралисала живот, зауставила и спорт на неколико месеци.
Многа такмичења су отказана и било је изузетно тешко припремати се за то велико континентално првенство које је било круна окрњене теквондо сезоне. И ту се враћамо на почетак приче, о труду, одрицању, проливеном зноју. Кад све то уложите и верујете у себе, онда се и фаворизовани противници могу победити. И снови се претварају у јаву.
Као скромни борац, прави шампион, Новак не дозвољава да га успех поремети. Са обе ноге чврсто стоји на земљи и иде корак по корак.
Рекао је неко једном да се шампиони не стварају у дворани. Да настају од нечег што носе дубоко у себи. Од жеље, наде, сна.
Сада је пред Нолетом још један сан. Жеља да у 2021. години која је непланирано постала олимпијска, боје Србије брани и у Токију.
Та жеља није нереална. Резултати које је остварио наш другар и шампион којим се поносимо, дају му за право да се нада. Новаку нико ништа не поклања.
А ако се шанса укаже, видећете, он ће је искористити.