Седамнаести пут за редом, школска слава, Свети Сава обележен је у Спортској гимназији.
У 10 сати ученици су имали заказан ЧОС са својим старешинама. Али овај пут није се
расправљало о оценама и изостанцима! Приређена је права мала гозба-старешине су за славу
почастиле ђаке посластицама!
Око поднева се у холу гимназије осетила журба и празнична нервоза. Без потребе! Све је било
спремно за дочек гостију. Сви улазе весели и насмејани: ђачки родитељи, колеге, тренери,
наши пензионери, представници клубова и спортских савеза, бивши ђаци…
Пењемо се у салу. Пуна је, сви нестрпљиво чекају почетак програма. На столу, како и доличи,
колач и свећа која лагано гори.
На почетку, директорка Иванка Ковачевић поздравила је присутне и пожелела им
добродошлицу.
Окупљенима се обратио се господин Никола Никодијевић, председник скупштине града и
бивши ђак Спорстке гимназије. Подсећајући се својих спортских дана и ђаковања честитао је
славу ђацима и професорима.
После топле беседе нашег драгог свешетеника уследила је Светосавска
приредба – право мало ремек-дело наших драгих професорки Марије Брајковић и Верице
Ђоковић.
Из публике се зачуло –,,Да нисмо погрешили школу да ово није Музичка школа?“ после
наступа Теодоре Штетић и Филипа Антића на клавиру.
Освајач богојављанског крста Стеван Стојиљковић показао је да је виртуоз на хармоници.
Александра Манић и Теодора Митрашиновић показале су своја певачка умећа.
А онда, одједном, звуци зрикаваца. Сеоски пејзаж и неко давно доба. Сценографија и костим
који мењају простор и време.
Драмска секција Спортске гимназије без
грешке је извела представу ,,Четворе очи“ ауторке Невенке Пјевач.
Представу су обогатили звуци изворне песме у феноменалној интрепретацији ученице првог
разреда Ирине Бубање.
И на крају, како и доликује окупљенима се обратио вероучитељ Ненад Јовановић. Захвалио се
свима на присуству и позвао на послужење.