Спортска гимназија

Званични сајт Спортске гимназије

Константин Митић награђен за пројекат из биомедицинског инжењеринга

Са поносом можемо да кажемо да је Константин Митић наш бивши ученик, а видећете и зашто:

Сваке године на Универзитету Џорџ Вашингтон у америчкој престоници, студентима инжењеринга се додељује Пелтон награда за најбољи дипломски рад. Ту награду је ове године добио тим са катедре за биомедицински инжењеринг, чији је члан Константин Митић – бивши веслач, сада дипломирани инжењер са обећавајућом каријером у индустрији иновација.

Када је пре четири године уписао један од престижних универзитета у Америци, Константин Митић није имао ни дана искуства у инжењерингу. Он је дошао из спортске гимназије у Београду где је шест година веслао за спортски клуб Партизан, на основу чега је добио пуну спортску стипендију на Универзитету Џорџ Вашингтон.

Прелазак са спорта на науку звучи изазовно.

“Ја мислим да инжењеринг није уопште тежак. Ја сам дошао овде, нисам неки инжењер био. Све сам научио. Ако уложиш доста времена у инжењеринг и ако развијеш одређена искуства и постанеш специфично оријентисан у инжењерингу – има разних ствари којима можеш да се бавиш. Електротехника, биомедицински инжењеринг који је сада најновија грана, нанотехнологија”, каже Константин Митић.

Он је у сарадњи са четири колегинице осмислио како да усаврши преносни уређај за пацијенте са ограниченом могућношћу кретања – као нпр. у болницама после операција.

“Пројекат се састојао у усавршавању носиљке која се користи за преношење пацијената из кревета у инвалидска колица, или из колица до тоалета, или са тоалета у стојећи положај. Постојеће верзије те справе једино могу да помогну да се из лежећег пређе у седећи положај, или из седећег у стојећи положај, а не и једно и друго. Тренутне верзије су такође веома неудобне и компликоване за коришћење. Константинов тим је сарађивао са физиотарапеутом, а моја улога је била да их подсећам да морају да рачунају како би доказали да ће то што праве да функционише”, објашњава Дејвид Ли, ванредни професор на катедри за биомедицински инжењеринг на Универзитету Џорџ Вашингтон.

За Пелтон награду је било номиновано још пет пројеката, али победнички је имао и нешто више од иновативности и коришћења тзв. зелене технологије.

“Имали смо презентацију, која је била не само инжењеринг презентација већ смо морали да размишљамо и о бизнису и маркетингу. Било је више оријентисано ка тој стартап идеји, како да овај пројекат пребациш из школског пројекта дисертације, до продукта који продајеш”, прича Митић.

“Велика је част освојити ту награду, а једна од ствари коју траже јесу ствари које су спремне за тржиште, да могу да замисле да ће то донети промене. Када смо разматрали номинације, било је јасно да је овај пројекат спреман и да је веома добро промишљен те да има велике шансе да победи”, каже Џејсон Зара, ванредни професор на катедри за биомедицински инжењеринг на Универзитету Џорџ Вашингтон.

Нова преносна справа такође има за циљ да елиминише повреде здравствених радника при преношењу пацијената – проблем који је учестао у здравственој индустрији. Уређај ће такође бити далеко јефтинији од оних који су тренутно на тржишту.

“Од почетка сам хтела да пружим подршку јер се њихов пројекат фокусирао на друштвено добро. Како направити нешто што ће помоћи људима чији се глас не чује, људима који немају платну моћ да купе оно што им је потребно”, истиче Митићева менторка из Школе за инжењеринг Универзитета Џорџ Вашингтон.

Према подацима Универзитета Џорџ Вашингтон чак 80% прослогодишњих дипломаца тог универзитета је успело да се запосли у року од три месеца по завршетку студија, али само 10% у технолошкој индустрији.

“У овом тренутку имам посао на ГЊ Инноватион Центер у инжењеринг школи и ту имам пар пројеката којима се бавим. Правимо јефтине протетичке руке за клинце. Волео бих да се вратим, у даљој будућности, у Београд зато што оданде смо и лепо ми је тамо, само бих волео да је систем мало бољи да може стартап рецимо да се направи, да може да се путује по Европи без визе. То јако лимитира ако тражиш паре од људи”, прича Митић.

Он на крају закључује да за успех није потребан ни новац, чак ни факултет већ посвећеност послу којим изаберете да се бавите.

“Ако хоћеш да будеш цодер, ако хоћеш да пишеш програме има толико онлине часова којима можеш да се бавиш. Уместо да играш игрице, научи како да програмираш чипове и можеш да радиш за компаније у Америци, из Србије, за добре паре.”

kosta

 

Share and Enjoy

  • Facebook
  • Twitter
  • Delicious
  • LinkedIn
  • StumbleUpon
  • Add to favorites
  • Email
  • RSS
Updated: 31. маја 2018. — 09:16
Sportska Gimnazija © 2015 Frontier Theme
Email
Print