Дана 3. новембра 2021. године ученици II5 су са наставницом српског језика Иваном Маринко посетили Музеј Вука и Доситеја који је смештен у најстаријем делу Београда, тачније у Господар Јевремовој 21. Зграда у којој се налази музеј је једна од најстаријих зграда у Београду. Подигнута је у првој половини 18. века и једно време је била седиште Велике школе коју је основао Доситеј Обрадовић, а Вук Караџић је био један од првих ученика. Сам музеј је отворен 1949. године. Двориште куће је било окружено високим зидом, а данас је сачуван само један његов део крај улазне капије.
У време када је изграђена, ово је била једна од ретких кућа на спрат. Макета која се налази у истом делу поставке дочарава сву раскош куће оног времена.
У ова тешка времена, храбро смо крочили у просторије музеја, радознали и узбуђени. После испоштованих мера Ковид 19, кустос је нашој групи од 11 ученика, приближио поставку музеја.
У самом приземљу налази се скулптура Доситеја Обрадовића која је служила скулптору да изради споменик који се данас налази у Студентском парку.
На том нивоу се такође налази и његов портрет, који је насликао Арсеније Тодоровић, као и мапа његових путовања. Види се да је много путовао, чак ни савременим превозним средствима многи Срби не путују толико. Истакнут је значај Доситејевог залагања за увођење народног језика у књижевност, мада је сам писао славеносрпским језиком.
Примећује се недостатак личних предмета Доситеја Обрадовића јер су уништени у пожару 1813. године, за разлику од збирке Вука Караџићакоја је старија и богатија. Крајем 19. века Мина Караџић је поклонила заоставштину свог оца Србији. То су лични породични предмети Вука Караџића, портрети, прво издање његових књига, његове дипломе, штака, штула, наочаре, прамен косе и сл.
Музеј више подсећа на кућу пуну мириса, успомена и сећања. Недостају само ученици Велике школе који су ту проводили дане вредно учећи. То није била ни средња школа ни универзитет а личила је и на једно и на друго. Трајала је 3 године, давала је шире опште образовање те су њени ученици постајали писари и чиновници. Изучавали су општи земљопис, рачуницу, немачки језик, крокирање, општу историју,народно и државно право и моралне поуке, црквено појање и војне вежбе са пушкама. Ученици који нису били из Београда су спавали у просторијама школе. Уџбеници нису постојали већ су ђаци све записивали.
Посета овом музеју дочарава дух ондашњег времена и свако треба да осети то искуство. Доста тога смо научили у пријатној и опуштајућој атмосфери.
Ива Ристић II5