Представа ,,Утопљена душа“ по збирци песама ,,Утопљене душе“ Владислава Петковића Диса на репертоару је Београдског драмског позоришта.
Глумци су на самом почетку у контакту са публиком што пружа осећај враћања у прошлост и осећаја да сте део пишчеве стварности.
Диса упознајемо као разбарушеног, маштовитог боема са мислима у д-молу. Прича о Дисовом животу приказ је уникатног и брзог вртлога песниковог стварања у време ,,изгубљене генерације“.
Власима девојачке косе преко песниковог лица, по мом мишљењу, представљени су немири несхваћеног уметника. Изговарање делова поетског текста пружа градацијски доживљај света који Дис види око себе, као ,,рака коју сами себи копамо још по рођењу“. Представа преплетена поезијом и догађајима његове биографије оставља простор да се и сам гледалац запита шта ће се сада догодити и да ли може мрачније бити описана стварност. Налазите се на граници где се поистовећујете са песником.
Звучни ефекти лупања ногама о тле као и пуцкетање прстима као представљање кише и рата, пропраћено је покретима тела и светлосним ефектима гушења светлости.
На крају представе светло се гуши до последњег зрака, налик на снивање сна…у публици се пружа осећај да је Дис ту…можда спава и доћи ће после овог сна…можда спава са очима изнад сваког зла.
Марија Шуменковић IV-3